Манастир Папраћа

Манастир Папраћа смјештен је југозападно од Зворника, на путу који преко Шековића води за Власеницу. Област Бирча је богата природним и културним благом, бујним шумама и нетакнутим изворским водама, али и остацима средњовјековних градова и некропола стећака.

Најранији писани помен Папрће је запис на Јеванђељу које је 1550 – 1551. године поклонио руски протопрезвитер Јаков игуману Папраће Григорију. У Пећком и Троношком љетопису, из XVIII вијека записано је предање према којем су ма­на­стир Папраћу подигли краљ Драгутин и његови синови Владислав и Урошиц.У турском попису из 1528. године помиње се поп Радица из Папраће, а у православној цркви у Чајничу чува се Јеванђеље из 1513. године.

манастирска црква посвећена Благовјештењу је једна од најмонументалнијих сакралних грађевина насталих на простору Босне и Херцеговине. састоји се од наоса, олтара, те унутрашње и вањске припрате. Купола стоји на ступцима, док се на тамбуру налази осам прозора, уоквирених слијепим аркадама. Олтарски простор је са унутрашње стране полукружан, а са спољашње полигоналан, док је апсида споља тространа.  Пјевнице су изнутра полукружне, а споља седмостране. Својом триконхалном основом и тродијелним олтарским простором, везује се за архитектуру моравске школе.

На дјелимично сачуваним фрескама ма­нас­тира Папраће јасно је видљива веза са моравском умјетношћу. Иако су фреске слабо очуване, види се да су ликови светих архијереја у олтару, као и ликови светих ратника, одјевених у витешке костиме у јужној пјевници, те дијелови једне од композиције из цик­лу­са Христових страдања и Богородичиног Успе­ња, сликани истанчаним валерским и тонским комби­на­цијама, постављене прецизаним и вјештим цртежом, те складних пропорција. Изнад архитравне греде у наосу откривени су трагови ктиторског нат­пи­са од којег су се сачувала слова “… ФАНА ПРВ …” и то би се могло односити на помињање зворничког еп­и­скопа Теофана, који се наводи у изворима триде­сетих година XVI вијека, што би могло да указује на вријеме жи­вописања храма.

Сондажна истраживања у наосу храма и олтарском простору рађена су 2008. године у нади да ће се пронаћи још фресака из периода настанка цркве. Тада је обијен малтер са око 900 м² зидова. Пронађени су само мањи фрагменти фресака. На стубу је то натпис који може бити од значаја за датовање живописа. У наредном периоду неопходно је конзервирати старе фреске и поставити декоративни малтер на остале површине наоса.